Provera prave kilometraže polovnog automobila: kako otkriti vraćanje kilometraže

Iako je nezakonito, vraćanje kilometraže je i dalje uobičajeno među prodavcima polovnih automobila. Kilometraža je popularan pokazatelj stanja vozila. Manja pređena kilometraža znači višu cenu, pa zato mnogi prodavci automobila manipulišu kilometražom kako bi ostvarili veći profit.

Srećom, stvarna kilometraža vozila često se može otkriti na jednostavan način – nabavljanjem izveštaja o istoriji vozila. Međutim, to neće uvek biti dovoljno, pa je korisno poznavati i druge načine za utvrđivanje prevare sa kilometražom.

I dalje mnogi ne shvataju koliko je važna kilometraža automobila. Za manju kilometražu, kupci polovnih automobila su spremni da plate više. Ali kada brojevi ne odgovaraju činjeničnom stanju, u pitanju je čista prevara. Ostani sa nama na kratko i otkrij kako da se zaštitiš od ove sve rasprostranjenije prevare.

Korišćenje carVertical izveštaja o istoriji vozila za otkrivanje vraćene kilometraže

Izveštaj o istoriji vozila se lako dobija – potrebno je samo uneti VIN broj automobila u carVertical VIN dekoder. Osim stvarne kilometraže, naš izveštaj može reći više o prethodnim nezgodama, promenama vlasnika i još mnogo toga.

Evo kako izveštaji otkrivaju kilometražu:

Ovaj prvi primer ilustruje postepeni rast pređenih kilometara na grafikonu iz godine u godinu. Ovo je očigledno automobil kome nije vraćana kilometraža. Odlično!

Ponekad su grafikoni skoro pa ravni. Postoji mogućnost da je kilometraža korigovana tokom tog perioda. Međutim, prevaranti obično drastično vraćaju kilometražu – videćete primer za trenutak. Ravni delovi obično ukazuju na to da je vremenski razmak između zapisa kratak ili da automobil nije bio u upotrebi neko vreme.

Evo klasičnog primera vraćanja kilometraže tik pred 200.000 km. Zašto je ova vrednost tako posebna?

Kod mnogih modernih automobila problemi počinju da se javljaju baš u ovom periodu. Prodavci polovnih automobila su svesni toga i mogu nezakonito „korigovati“ očitavanja kilometraže.

U ovom primeru, kilometraža je smanjena za 135.600 kilometara tokom 2023. godine. Ko ne proveri istoriju ovog vozila pre kupovine – rizikuje neugodno iznenađenje! Neprijatna granica od 200.000 kilometara je mnogo bliže nego što se čini.

Ako planiraš da kupiš polovno vozilo, obavezno koristi VIN dekoder za proveru stvarne kilometraže, kao i podataka o krađama, vlasništvu i oštećenjima. Sve više ljudi praktikuje ovo, što prevarantima nikako ne odgovara.

Koliko je rasprostranjena prevara s kilometražom?

Podaci o vraćanju kilometraže su poražavajući. Ne postoji zemlja na svetu u kojoj bi kupci mogli bezbrižno da biraju novo vozilo, a da prevara s kilometražom ne bude problem. Međutim, situacija se razlikuje od zemlje do zemlje.

Istorijski gledano, Istočna Evropa je uvek imala više problema sa prevarantima. Ipak, vraćanje kilometraže je rasprostranjeno i u Zapadnoj Evropi, gde nepošteni prodavci obično falsifikuju kilometražu skupljih automobila.

Najgora situacija je u Letoniji, gde je 11,2% vozila proverenih na carVerticalu imalo vraćenu kilometražu. I druge istočnoevropske zemlje poput Ukrajine (9,1%), Litvanije (7,8%) i Rumunije (6,5%) takođe imaju značajan udeo automobila sa manipulisanim očitavanjima kilometraže.

Iako je prevara sa kilometražom ređa u Ujedinjenom Kraljevstvu (2,1%), Švajcarskoj (2,1%) i Portugaliji (2,3%), kupci bi ipak trebalo da budu oprezni. Zbog toga što vozači uglavnom traže automobile sa manjom kilometražom, lako je postati meta prevaranata i tek kasnije shvatiti da je dat veliki novac za vozilo sa izmenjenom kilometražom. A da ne govorimo o svim drugim problemima koje to može doneti na duže staze.

6 znakova vraćene kilometraže

Kilometar-satovi automobila mogu biti mehanički ili digitalni. Da bi manipulisali mehaničkim meračem kilometara, prevaranti bi morali da ga rastave. S druge strane, digitalni kilometar-satovi su preuzeli tržište automobila tokom poslednjih nekoliko decenija. Nisu uvedeni samo zbog promene estetike – sprečavanje vraćanja kilometraže bio je još jedan razlog. Ironično je što danas svako može nabaviti jeftin uređaj za izmenu kilometraže na digitalnim brojačima.

Srećom, lažna kilometraža se može prepoznati i pre preuzimanja izveštaja o istoriji automobila. Evo šta sve treba uzeti u obzir.

1. Neravnomerno habanje papučice kočnice

Koliko često se menjaju papučice kočnice? Baš tako – nikada.

S obzirom na to da je papučica kočnice konstantno opterećena tokom vožnje, njeno habanje je prilično usklađeno sa pređenim kilometrima. Na primer, papučica kočnice bi trebalo da bude samo blago istrošena na automobilu sa pređenih 100.000 km. S druge strane, automobil sa pređenih 300.000 km verovatno će imati pohabanu papučicu kočnice.

U čemu je kvaka? Potraži nepravilnosti! Da li se na autu koji je prešao 50.000 km primećuje značajno habanje papučice kočnice? Ili izgleda kao da je tek zamenjena? Ovo su sumnjive stvari na koje treba obratiti pažnju.

2. Izlizan volan i sedišta

Kada automobilski stručnjaci traže polovni automobil, prva stvar koju pregledaju nakon otvaranja vrata su stanje volana i vozačevog sedišta.

Volani i sedišta se izrađuju od različitih materijala, u zavisnosti od proizvođača. Vozila iz niže klase su uglavnom podložnija bržem propadanju, dok se kod poslovnih ili prestižnih automobila koriste kvalitetniji i dugotrajniji materijali. Ipak, vozač uvek dodiruje ove površine, tako da su one prilično tačni pokazatelji pređene kilometraže.

Iscepana koža ili tkanine u automobilu često signaliziraju da je vozilo prevalilo znatno više od 200.000 km.

3. Labave šarke na vratima

Šarke automobilskih vrata su izložene ogromnom opterećenju pri svakom otvaranju vrata. Automobilska vrata teška su oko 40–50 kg i obično se oslanjaju na dve šarke. Zbog toga nije čudno što česta upotreba i naglo zatvaranje mogu ozbiljno oštetiti ove šarke. Osim toga, često dolazi do korozije usled delovanja vode i soli.

Otvori vozačeva vrata, uhvati ih za kraj i pokušaj da ih pomeraš gore-dole. Ne bi smelo da ima nikakvog pomeranja jer su ove šarke uglavnom veoma izdržljive. Ako su labave, automobil je već mnogo prešao, a mala kilometraža na satu može biti lažna. Ovo je sjajan kec u rukavu, jer za razliku od volana i tapacirunga, prodavci skoro nikad ne menjaju šarke na vratima.

4. Ogrebotine ili oštećenja unutar instrument table

Kao što je već rečeno, za vraćanje analognog kilometar-sata, potrebno je skinuti instrument tablu. Samo izuzetno mirne i vešte ruke to mogu da urade bez ostavljanja traga.

Pored ogrebotina ili otisaka prstiju u unutrašnjosti instrument table, nedostajućih vijaka i polomljenih plastičnih elemenata, manipulacija mehaničkim brojačem kilometara može ukazivati na druge tragove, kao što su nepravilno poravnati brojevi.

5. Nema istorije održavanja

Svakom vozilu je potreban redovan servis. Svaki put kada mehaničar promeni ulje, zupčasti kaiš ili reši neki problem, u servisnu istoriju automobila treba da se unese novi podatak zajedno sa trenutnom kilometražom. Ako je moguće, treba proveriti servisnu istoriju i pogledati da nije bilo naglih padova kilometraže.

Ukoliko vlasnik nema nijedan evidencioni podatak o održavanju, to može biti znak za uzbunu, mada nažalost često nije. Ne vodi svako urednu evidenciju!

6. Kilometraža vozila nije pokazatelj njegove starosti

Iako se individualna putovanja razlikuju, u proseku se automobilom godišnje pređe 20.000 kilometara. To znači da ako je vozilo starije od deset godina, verovatno bi trebalo da ima više od 200.000 pređenih kilometara. To treba uzeti u obzir tokom potrage za polovnim automobilom.

Koje su opasnosti vraćanja kilometraže na automobilu?

Svrha vraćanja kilometraže jeste da se prevare kupci polovnih automobila. Automobil sa 50.000 pređenih kilometara može biti dvostruko skuplji od onog sa 150.000 kilometara. Zbog toga ne čudi da mnogi prevaranti manipulišu kilometražom da bi ostvarili korist.

Proizvođači danas ne prave dugotrajne automobile. Najviše zarađuju od rezervnih delova, a ne od prodaje automobila. To objašnjava zašto novi automobili postaju finansijski teret već posle nekoliko godina. Ako se već doplaćuje za manju kilometražu, treba obavezno proveriti da li je prava.

Da bismo stekli bolji uvid u važnost stvarne pređene kilometraže, pogledajmo kako se različite komponente u automobilu troše s porastom kilometraže:

Iz tog razloga, prodavci polovnjaka nastoje da obore kilometražu što je više moguće ispod 200.000 km.

Treba imati u vidu da se ovi podaci ne odnose na svaki automobil na putu. Dok pojedini proizvođači akcenat stavljaju isključivo na pouzdanost, drugi su usmereni na unapređenje drumskih performansi, udobnosti ili luksuznih elemenata.

Takođe, pojedini vlasnici bolje održavaju svoja vozila. Redovna zamena ulja i blagovremena promena oštećenih delova – to su ključni preduslovi za dugovečnost. Nažalost, mnogi vozači ih i dalje ignorišu.

Šta je to prevara sa kilometražom?

Namerno menjanje očitanja na kilometar-satu radi prikrivanja stvarne pređene kilometraže često se naziva „prevara sa kilometražom“ i u većini zemalja se smatra nezakonitim.

Ova prevara je popularna širom sveta. S prelaskom modernih kilometar-satova na digitalni format, vraćanje kilometraže postalo je još lakše pošto rastavljanje instrument table više nije neophodno.

Dokazivanje prevare s kilometražom na sudu je složeno, jer različiti faktori mogu stvoriti utisak da je žrtva jednostavno bila nepažljiva. Najbolji savet je izbegavati automobile s lažnom kilometražom.