Istraživanje: kazne za prevaru s kilometražom i kako (ne) funkcionišu

Vraćanje kilometraže i dalje je jedan od najvećih problema na tržištu polovnih automobila.

Za kupce, posledice ove nečasne prakse mogu biti težak udarac na džep, jer plaćaju nerealno visoke cene za ono što smatraju izuzetnim automobilom s malom kilometražom. Istovremeno, vlade su u dilemi, pokušavajući da shvate kako da zaštite potrošače, održe integritet automobilske industrije i zaustave gubitak miliona zbog potencijalne utaje poreza i nenaplaćenih kazni.

Da bismo ovo stavili u perspektivu, sproveli smo istraživanje o kaznama za vraćanje kilometraže i analizirali milione carVertical izveštaja o istoriji automobila širom u 21 zemlji Evrope i SAD.

Odricanje od odgovornosti: Ovaj članak služi isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Postoji mogućnost da ove informacije nisu usklađene s trenutnim zakonima. Postavljamo linkove ka nezavisnim sajtovima zbog praktičnosti i informisanja, ali nismo odgovorni za njihov sadržaj i tačnost. Ne preuzimamo odgovornost za posledice bilo kakvih radnji koje proisteknu iz korišćenja informacija navedenih u ovom članku.

Zaključci istraživanja

Naše istraživanje pokazuje da ne postoji jedinstven pravni sistem između zemalja koji bi potencijalno mogao efikasnije da suzbije kriminal i spreči nejednak pristup informacijama za kupce i prodavce:

• Odnos prema prevari sa vraćanjem kilometraže znatno se razlikuje od zemlje do zemlje – kreće se od drakonskih novčanih i zatvorskih kazni do simboličnih stotinak evra ili potpunog izostanka sankcija.
• Najviša kazna za nameštanje kilometraže zabeležena je u Francuskoj (do 35 miliona dinara), dok Rumunija, iako je manipulacija kilometražom u zemlji nelegalna, nema aktivan zakon koji je sankcioniše.
• Za nameštanje kilometraže predviđena je zatvorska kazna u 15 od 22 analizirane države, a Hrvatska ima najstrožu kaznu među njima (do 8 godina zatvora).
• Među odabranim zemljama, Letonija prednjači po stopi vraćanja kilometraže (12,92%), što nedvosmisleno upućuje na vezu sa blažim zakonskim regulativama.
• Izgleda da je prevara sa vraćanjem kilometraže pre regionalni nego lokalni problem, s obzirom na to da je učestalija u Istočnoj Evropi nego na Zapadu.
• Kupci obično preplate hiljade evra za automobile sa vraćenom kilometražom, dok države gube milione zbog nenaplaćenih kazni.

Kazne za prevaru sa kilometražom znatno se razlikuju u različitim zemljama

Prevara sa brojem pređenih kilometara se kažnjava različito u zavisnosti od lokalnih zakona i načina na koji se oni primenjuju. Dok neke zemlje propisuju drastične kazne, uključujući visoke novčane kazne i zatvor, za prevarante uhvaćene u manipulisanju kilometražom, druge imaju blaže kazne ili čak nemaju posebne zakone koji se bave ovim problemom.

Na primer, Poljska ima jedan od najstrožih zakona za prevare sa vraćanjem kilometraže od svih analiziranih zemalja. Vraćanje kilometraže na vozilima je nezakonito i može dovesti do zatvorske kazne od 3 meseca do 5 godina. U blažim okolnostima, počinilac prekršaja može biti kažnjen novčanom kaznom ili mu se može izreći uslovna osuda u trajanju do 2 godine.

Dodatno, vlasnik automobila koji ne prijavi zamenu kilometar-sata na stanici za tehnički pregled može biti kažnjen sa 3000 poljskih zlota (skoro 82.000 dinara).

U Slovačkoj, manipulacija brojačem kilometara može prevaranta koštati između 585.000 RSD i 5,85 miliona RSD. U slučaju ponavljanja prekršaja, kazna može biti do dva puta veća, a pojedinac može biti kažnjen zatvorom do dve godine.

Istovremeno, Francuska ima najvišu kaznu za nameštanje kilometraže među odabranim zemljama, koja može dostići i do 35 miliona dinara. Međutim, ovo se uglavnom odnosi na profesionalce ili pravna lica, jer su fizička lica obavezna da plate odštetu i troškove štete. U slučaju ponovljenih prekršaja, predviđena kazna može biti znatno veća, sve do 2 godine zatvora.

Iako Hrvatska nema zakon koji direktno reguliše manipulaciju kilometražom, falsifikovanje pređene kilometraže ipak se smatra prevarom. Od svih analiziranih zemalja, Hrvatska primenjuje najvišu zatvorsku kaznu, koja u težim slučajevima može dostići i do 8 godina.

Nasuprot tome, pojedine zemlje imaju blaži stav prema ovoj obmanjujućoj praksi.

Na primer, zakoni u Letoniji koji se odnose na vraćanje kilometraže prilično su blagi. Za fizička lica, kazna za manipulaciju kilometražom automobila iznosi samo 11.700 RSD za fizička lica, dok pravna lica mogu biti u obavezi da plate 117.000 RSD. Ako privatno lice bude otkriveno u pružanju takvih usluga, preti mu novčana kazna u iznosu do 23.400 RSD. Za pravna lica, kazna iznosi 234.000 RSD.

S druge strane, Estonija i Rumunija nemaju poseban zakon koji kažnjava nepoštene prodavce automobila. Ovo krivično delo uglavnom potpada pod ostale prevarne radnje i prevare, što može dovesti do novčanih kazni ili zatvorske kazne.

U Švajcarskoj, smanjivanje broja pređenih kilometara čak i nije protivzakonito. Međutim, prevareni kupci automobila mogu osporiti kupoprodajnu transakciju u skladu sa Švajcarskim zakonom o obligacionim odnosima i Uredbom EU 2017/1151, koja je obavezujuća u Švajcarskoj.

Međutim, stvarna kazna može umnogome da se razlikuje, usled različitih faktora poput broja nameštenih vozila, ostvarene finansijske dobiti, vrednosti automobila ili perioda tokom kojeg su prevaranti to radili. Međutim, bez obzira na državu, teško je dokazati krivicu potencijalnog prekršioca.

Ova neslaganja u kaznama ukazuju na potrebu za međunarodnom saradnjom i standardizovanim merama kako bi se odvratila i kaznila prevara sa vraćanjem kilometraže preko granica, zaštitili potrošači i izgradila transparentnost na tržištima polovnih automobila.

Stroži zakoni ne smanjuju nužno broj prevara s kilometražom

Nažalost, iako strogi zakoni o prevari sa vraćanjem kilometraže mogu delovati kao sredstvo odvraćanja, oni možda neće direktno dovesti do smanjenja stope manipulacije brojačem kilometara.

Najveći broj automobila s vraćenom kilometražom zabeležen je u Letoniji (12,92% od svih vozila proverenih na platformi carVertical u toj zemlji), gde kazne nisu toliko stroge u poređenju sa nekim drugim analiziranim zemljama. Slično tome, u Rumuniji, koja nema posebne zakone za vraćanje kilometraže, 7,82% svih proverenih vozila ima falsifikovanu kilometražu.

Slede Estonija (7,81%), Mađarska (6,07%) i Srbija (5,29%) s nešto nižim stopama, što se može povezati sa potencijalnom zatvorskom kaznom za vraćanje kilometraže. Međutim, isto tako se može zaključiti da je prevara s kilometražom regionalni problem koji je učestaliji u Istočnoj Evropi nego na Zapadu.

Kada je reč o Zapadu, Portugalija (2,22%), Velika Britanija (2,72%) i Francuska (3,27%) prednjače sa najnižim stopama vraćanja kilometraže. Sledi Hrvatska, sa 3,51% automobila kod kojih je zabeležena vraćena kilometraža od svih vozila proverenih na platformi carVertical u zemlji, što može imati veze sa najdužom mogućom zatvorskom kaznom među odabranim zemljama.

Imajući u vidu razliku između novčanih kazni i broja država koje propisuju zatvor za nameštanje kilometraže, prilično je jasno zašto se učestalost ove prevare toliko razlikuje. Ipak, za to nikada ne postoji isključivo jedan uzrok, jer i drugi činioci kao što su povoljnije ekonomske prilike, bolji životni standard, sklonosti vozača i slično mogu produbiti jaz između regiona.

Primera radi, u Ujedinjenom Kraljevstvu, ogromna većina automobila ne prelazi državne granice, naročito posle Bregzita. Pored toga, veoma malo automobila se uvozi usled vožnje levom stranom. To može dodatno smanjiti učestalost vraćanja kilometraže, budući da su uvezena vozila 1,8 puta podložnija falsifikovanju pređene kilometraže.

S druge strane, francuski vozači često naginju manjim vozilima sa efikasnom potrošnjom goriva, dok je u većini zemalja Istočne Evrope automobil i dalje snažan simbol statusa. Moguće je da bi takve preferencije podstakle manipulaciju kilometražom, jer kupci i dalje žele da nabave bolje opremljene automobile po nižoj ceni.

Teško je otkriti i kazniti prevaru sa vraćanjem kilometraže

Međutim, iako bi veće kazne potencijalno mogle da spreče neke prevarante u falsifikovanju kilometraže, malo je verovatno da će oni biti krivično gonjeni ili da će kazne biti srazmerne prevari.

Na primer, u Mađarskoj, prekršilac koji je bio optužen za smanjivanje kilometraže vozila za neverovatnih 500.000 km dobio je samo kaznu od 631 EUR (plus troškovi krivičnog postupka), što je zanemarljivo u poređenju sa potencijalnim finansijskim gubitkom koji može doneti kupovina takvog automobila. U Letoniji, koja je šampion u vraćanju kilometraže, nijedna osoba nije optužena za prevaru sa vraćanjem kilometraže još od 2020. godine.

Po svemu sudeći, izuzetno je teško identifikovati počinioca, a kamoli dokazati njegovu krivicu.

„Teško je dokazati falsifikovanje kilometraže, prvenstveno zbog nedostatka dokaza. Stvar se dodatno komplikuje kod prekograničnih transakcija zbog različitih pravnih sistema i propisa koji se razlikuju među državama“, istakao je Matas Buzelis, automobilski stručnjak i direktor komunikacija u carVerticalu.

„Veoma je teško utvrditi ko je i kada počinio ovo krivično delo, kao i na koji način. U teoriji, prethodni vlasnik bi morao da dokaže da je prodao automobil sa određenom kilometražom, dok bi novi vlasnik morao da prikupi dokaze da je kupio automobil sa nameštenom kilometražom. Čak i kada bismo znali ko je bio vlasnik automobila u trenutku kada je kilometraža promenjena, kažnjavanje odgovornog lica bi i dalje predstavljalo veliki izazov, jer je za to potreban snažan i nepobitan dokaz koji direktno povezuje tu osobu sa prevarnom radnjom“.

I prevareni kupci i državne vlasti trpe znatne finansijske gubitke usled vraćanja kilometraže

Kada se kilometraža automobila falsifikuje da bi pokazala manji broj pređenih kilometara, kupci se dovode u zabludu da je vozilo u boljem stanju nego što zaista jeste. Zbog toga plaćaju cenu veću od realne vrednosti vozila, a osim toga mogu se suočiti i sa nepredviđenim popravkama u budućnosti usled stvarnog stepena istrošenosti automobila.

Prema proračunima kompanije carVertical, kupci u različitim zemljama obično preplate hiljade evra prilikom kupovine polovnog automobila sa vraćenom kilometražom. Najveća prosečna preplaćena cena za automobil sa vraćenom kilometražom zabeležena je u Srbiji (881.600 RSD), a slede Italija (643.800 RSD) i Portugalija (582.700 RSD).

Sa stanovišta države, prodaja vozila sa izmenjenom kilometražom takođe može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka, koji često dostižu milionske iznose u evrima. Na iznos poreza i taksi, naročito u pojedinim oblastima gde se proračun vrši na osnovu broja pređenih kilometara ili godišta vozila, može uticati falsifikovana kilometraža. Pored toga, zbog komplikovanog procesa identifikovanja i sankcionisanja počinilaca prekršaja može rezultirati velikim brojem neplaćenih kazni.

Na primer, uzimajući u obzir stope vraćanja kilometraže u Španiji, podaci kompanije carVertical procenjuju da ukupan iznos nenaplaćenih kazni u toj zemlji može biti oko 30,5 milijardi dinara, dok u Poljskoj može premašiti 27,4 milijarde dinara.

Pored toga, falsifikovanje kilometraže može uticati na bezbednosne i ekološke propise, budući da vozila sa većom kilometražom možda ne ispunjavaju standarde predviđene za ona sa manjom kilometražom.

Izbegni vraćanje kilometraže uz carVertical

Uprkos postojećim merama protiv prevare sa brojačem kilometara, vozači moraju preuzeti ličnu odgovornost i detaljno se informisati o polovnom vozilu pre kupovine.

To se može postići postavljanjem pitanja, stručnim pregledom automobila ili nabavkom izveštaja o istoriji vozila (idealno bi bilo kombinovati sva tri načina). Na ovaj način možeš saznati da li je kilometraža automobila verodostojna.

Pored eventualnog vraćanja kilometraže, izveštaj o istoriji vozila može pružiti i druge vredne informacije, kao što su podaci o oštećenjima, promene vlasništva, informacije o vlasničkom listu vozila, finansijsko stanje i drugo, što pomaže da se otkriju potencijalne slabe tačke.

Potrebno je preduzeti mere opreza, jer su automobili sa nameštenom kilometražom učestaliji nego što se čini. Uradi sve što možeš da ne platiš previše automobil koji ti se čini kao odlična prilika i tako se zaštiti od budućih finansijskih problema.